[ Pobierz całość w formacie PDF ]
To je samo strategija. Ona se mo~e i promeniti.
Mi smo takvi, i mo~emo da sudimo.
Èak i sada prouèavamo oblake antimaterije. Da se pripremimo za dalju
samo-evoluciju.
Ti znaa za to?
Moram znati, radi uoèavanja ranjivosti.
Prema mojim saznanjima, ti podaci su bili predviðeni samo za nas,
Analitièare.
Ali mi, Estetièari, umemo da saznajemo i komentariaemo.
Opet problemi u ovom eksperimentu sa dve liènosti! Hoæu da ga zavraimo.
Samo joa malo, molim te. Antimaterija je naaa nada, naa cilj - u tome se
svakako sla~emo. U njoj le~i spas naaeg Ja. U tome smo slièni Magnetnom
Razredu.
Nimalo ne lièimo na njih.
Tvoja procena je izoblièena neslaganjem.
Biæa bez materije! Èega tako plemenitog tu ima?
"Plemenitost", èudan izraz za jednog Analitièara.
Prièaj mi joa o tim ljudima.
Viaa znanja zahtevaju viae ispitivanja.
Onda po~uri.
Treæi deo
KATEGORIJE VAN POIMANJA
1. ZATVORENICI NEIZMERNOSTI
Tobi Biaop i Najd~el Volmsli koraèali su blago pognuti napred. Odupirali
su se oatrom vetru koji je duvao sa ravnice. Vetrovi su brisali preko prilaza
du~ povraine piramide. Oko oatrog vrha kovitlala se praznina, urlièuæi.
Volmsli je zaèkiljio, zagledan u èistu liniju dalekog horizonta. Ovamo
ga je dovela neka neprilika, brzo atektanje poruke koju je Tobi osetio samo
kao elektromagnetni treptaj.
Bilo je dobro izaæi posle Volmslijeve prièe. U naèinu na koji je starac
prièao bilo je neke klaustrofobije. Dok je sluaao, Tobi je imao neprijatan
oseæaj grèenja crvlje rupe, guranja ljudi du~ petlje, zaglavljenosti u
dogaðajima koji se ne mogu izmeniti, kao da su zatvorenici neizmernosti koju
mogu tek da naslute.
Hladan vetar im je mrsio kosu, koja je lepraala kao dim, ali oni to nisu
primeæivali.
Ispod njih le~ali su prilazi i terase ogromnne, geometrijski precizne
piramide, aireæi se nani~e u velikom prostranstvu, kao padine najveæe planine
koju je Tobi ikada video. Kad je prvi put poaao ka njoj, mislio je da je u
pitanju prirodna uzviaica. Put je trajao dva perioda spavanja - ovde nije bilo
dana - i tek kad je stigao u podno~je shvatio je da je u pitanju veataèka
tvorevina, graðevina.
Sada se nelagodno premeatao s noge na nogu. "Èudna prièa", reèe
nespretno.
"Nikom je nisam isprièao, bar ne ovako."
"Tvoja deca...?"
"Otiali su u Sokake. Izgleda da smo porodica lutalica."
"Znaèi, sve ovo sa maakama..."
"Sve je deo sistema. I istorije, valjda, kada se gleda sa drugog kraja
crva kojim smo putovali. Daleka buduænost."
"Postoji neato ato one ~ele od nas?"
"Tako izgleda. Jednom sam naèuo izraze, kad su Zemljani prièali sa nekim
Drevnima. '`ifre pokretaèi' i 'Prvo nareðenje' - samo reèi, bez ikakvog
objaanjenja. Kad pitam Zemljane, oni se pretvaraju da niata ne znaju."
"Mo~da zaista ne znaju."
"Znaju viae nego ato ka~u. Sve ovo je nekako povezano sa Galaktièkom
bibliotekom."
"Bibliotekom?"
I u Citadeli Biaop postojala je biblioteka. Mngo veæa nego u bilo kojoj
drugoj Citadeli, tvrdilo je predanje Porodice. Seæao se iz detinjstva polica
prepunih kocki, zlatasto sjajnih od bezbroj pregradica u unutraanjosti. Deda
mu je jednom rekao da svaka taèkica vredi koliko puna soba drevnih knjiga,
onih sa stranicama, povezanim na jednom kraju. Video je i sliku jedne knjige.
"Naaa, ljudska biblioteka?"
"Ne, nego svih organskih rasa koje su bile pre maaki. Pre nas, takoðe,
ali ukljuèujuæi i Zemlju."
"Maake to hoæe?"
"Da upotpune neki sistem koji im je potreban. Jedna mi je to jednom
rekla."
"Sistem?" Neato mu je brujalo u seæanju. Njegov Aspekt Isak je ~urno
progovorio, aaputavim glasom koji je dopirao preko sluanog nerva.
Bogomoljka je pominjala umetnièki sklopljene sisteme. Mo~da je govorila
u estetskom smislu, ali po onome ato smo otkrili, mo~da je u pitanju mnogo
zlokobnije znaèenje. Plan dogaðaja... zavera. Dozvoli da te podsetim,
Bogomoljka je omoguæila Biaopovima da naðu zakopani "Argo".
"Bogomoljka je rekla da nas goni jer ~eli da stvara umetnièka dela",
reèe Tobi Isaku.
Video ih je, groteskne spojeve delova ljudskog tela i maaki. Gore od
svega ato bi mogao da zamisli. Èak i od pod-glasnog razgovora o tome stezalo
mu se grlo.
Rekla je da je umetnik. To joj svakako nije jedina funkcija.
Volmsli nije mogao da prati Tobijev privatni razgovor sa Aspektom, ili
je barem Tobi tako mislio, poato nijedan Biaop nije imao potreban tehno. Joa
je mozgao o Isakovim reèima kada je zaèuo kraj Volmslijevog pitanja: "... da
~ele ono ato imaju sve organske rase?"
"Ovaj, kako to mislia?"
"Sve upuæuje na jedinstven cilj. Maake ~ele sve ato mogu da dobiju iz
Biblioteke. Ne neato konkretno. Hoæe da proèitaju sve."
Tobi se suvo nasmeja. "Pre æe biti da hoæe sve da uniate."
Volmsli nabra usne, kao da pokuaava da se seti neèeg vrlo davnog. "One
deliæe kojih su se domogle, pre nego ato smo uveli obezbeðenje Biblioteke,
zaista su proèitale. Nisu prosto razbile dr~aèe podataka."
Tobi nije razumeo kako Volmsliju, joa golom, nije zima. Vetar mu je
brujao u uaima, oatar i uporan. "Otkuda vam Biblioteka?"
"Bila je u Zaklonu kada smo stigli. Kao i drugi tuðinci."
Tobi se priseti svojih lutanja. "Nisam ih mnogo viðao."
Volmsli se nasmeja, èudnim auakanjem pravo iz grudi. "Jesi li siguran da
bi ih poznao?"
"Pa, svakako imaju gradove, zar ne? Maaine..."
[ Pobierz całość w formacie PDF ]